followFollow Us on TwitterFollow Us on Facebook

Pjevam kad me zlo natjera PDF Ispis E-mail
Srijeda, 05 Decembar 2012 22:23

Djole?ole u Konzerthausu. Puna ?etiri sata smijeha, nostalgija, poneka kap niz obraz. Malo prije, dok se u jednoj od backstage prostorija pripremao za nastup, dobismo priliku da ga upoznamo, da mu "podvalimo" novo izdanje BUM-a i postavimo par pitanja.

BUM: Gdje nam je nestao ostatak benda? Balaševi?: Imamo novu varijantu, radimo „Kalendar mog detinstva", koji je jedna vrsta monograma, ili što bi ovi sad u novoj terminologiji rekli „stand". Me?utim, moj veliki prijatelj Mustafa Nadarevi?, koji je bio u Zagrebu na tri ili ?etiri ova „stand-a", mi je rekao: „Ubit ?e te neko od glumaca do kraja". Jer, to je ono što bi glumci sanjali do kraja života, da iza?u, da imaju tri sata scenu za sebe i još usput malo i da pevaju... Ono što me odvaja od pravog standa, recimo Zikija Sokolovi?a, je to što ja usput malo nešto i odpevam. Onda krene pri?a o detinstvu.. To je jedna knjiga koju intenzivno dovršavam, ali se ona ipak prili?no razlikuje po na?inu od ovog što ja pri?am. Jer kad se nešto piše, ipak može i malo lirike, znaš...

Ovde ide jedna grimasa, neke re?i koje se ne mogu složiti i neki vrlo važni ske?evi, detalji sa živih nastupa. Oni u knjizi nisu tako efektni. Ja to ve? dugo radim, nekoliko godina sa onako prili?nim uspehom. Imali smo u Kerenpuhu u Zagrebu 38 nastupa, u Beogradu ?ini mi se petnaestak, imali smo jedanest u Sava Centru, i tako... I to je potpuno nešto drugo od benda. Ja kad igram sa Panonskom mornaricom, tu su i najbolji muzi?ari koji postoje, drugi izbori pesama i sve. Nema ovde onih pesama sa violinom, ne?emo sad svirati „Devojka sa ?ardaš nogama" na klaviru. I ne može to da se nadomesti. Ovo je ?ini mi se neka moja osnovna vokacija. Ja sam ipak šansonjer. Sve one stvari koje doživljavam pred puno ljudi, u halama i tako to, sve je super za ego, ali to su više koncerti koje prire?uje publika, oni su tu glavni likovi. Ja iza?em da zapo?nem pesmu, oni preuzmu i nastave. To je, kako bi rekao, to je ve? njihova stvar.

Na našem zanjem sarajevskom koncertu su bili klinci koji su mla?i od mojih pesama. Oni nemaju nikakav odnos sa mnom, u onom smislu "to je neka zvezda, neko ko se pojavljuje u nekim spotovima na televiziji". To je neki ?i?a koji slu?ajno te pesme peva, al to je naše, znaš. Tako da se ja u to dobro uklapam i ovo mi je jedna druga vrsta, kako bi rekao, ne eksponiranja, nije lepa re?, nego kontakta, održavanja te vatre sa publikom.

BUM: Neki kažu da je ovo bio Vaš prvi be?ki koncert na pravom mjestu. Bili ste ve? par puta ali.. Balaševi?: Sigurno misliš na ova zadnja dva koja smo imali u diskoteci... Bili smo u diskoteci, ali nam je prvi bio u nekoj Stadthalle. Jedan smo imali na Prateru, isto bila neka mala hala, onako niska. To su bili pravi koncerti, ali istina, zadnja dva su bila u diskoteci. I to je možda ono što publika prebacuje... Mi nismo svirali u puno diskoteka. Ovo je jedina u Be?u, da ne pominjem ime, uz jednu u Zürich-u. To su jedine dve diskoteke gde smo nastupali, zato što smo uvek tražili da publika sedi, da bude kao amfiteatar...

BUM: Rekli ste u "Vremenu", nije presudno to što se ro?eni u Jugoslaviji, nego to što ste ro?eni u Novom Sadu? Balaševi?: Pa jeste, Novi Sad je multinacionalan. One je tako koncipiran da imamo jedan, kako bi rekao, potpuno definisan gen poštovanja. Ja sam tamo par puta pisao nekim nesretnim privremenim gradona?elnicima govore... Jedne godine se Vaskrs poklopio sa Uskrsom, a ja kao napišem ?estitku, pa sam sro?io: „Praznici vrede samo onda kad se komšije raduju našim praznicima koliko se mi radujemo njihovim", ali ovaj to naravno nije do kraja upotrebio. Ali, to je uvek bilo tako, u svakoj situaciji, u ekipi u malom fudbalu ili u bendu, uvek si imao potpuno razbijenu situaciju što se ti?e nekog etni?kog faktora. Nikad nisi mogo re?i: „To je njihov ili naš bend". Jednom sam u Novom Sadu, dok sam predstavljao bend, rekao onako kao tiho u mikrofon prema publici: „Mnogo Ma?ara, majku im...". Ali, to kad ja kažem, onda to ispadne normalno, kako i treba. Tako da je u Novom Sadu bilo nemogu?e biti šovinista. Nisam mogao biti šovinista sve da sam hteo... Neki dan sam kupio slovena?ko-srpski re?nik, pa mi kaže gospo?a prodava?ica u Mariboru u jednoj knjižari: „Ho?ete li slovena?ko-srpski ili slovena?ko-hrvatski?". Rekoh joj: „Svedno mi je". Ja sam po tom pitanju univerzalan. Tako da sam sa te strane, ?ini mi se, ostao jugoslovenska zvezda. Bilo je malo komentara kad smo sad imali jedan veliki koncert u Podgorici, gde su me predstavili kao srpskog kantautora. Rekoh: „Nemojte! Nemojte! Ja sam jugoslovenski kantautor. Srpski kantautor vam je Bora ?or?evi?! Ja sam jugoslovenski!". Tako je i ostalo, na sre?u po mene, da sam u svim gradovima ostao "kod ku?e" i na to sam vrlo ponosan. Sad se to opet zove Jugoslavija, kao regija...

BUM: Rekli ste novinaru "Vremena" i da Vas je Sloba skinuo s programa, a ovi zaboravili da Vas vrate. Šta je sa ovim najnovijim? Balaševi?: Pa ne znam, ovo je baš ona ekipa sa kojim sam ja bio konfrontiran sto posto. To je ono crno-belo. Ja nisam i ne?u nikog nazivati neprijateljima, nego protivnicima. Ali, tu je recimo baš ono jedan broj ljudi koji su sa potpuno suprotne strane od moje. Mogu?e da sa njihove strane ?ak i stigne neka ponuda, ako su lukavi i pametni, da kažu „Evo da pokažemo nekom!". Me?utim, tu ?u se ipak verovatno nešto i ja pitati, tako da mislim da je realno da i slede?ih deset godina ne?u biti na televiziji.

BUM: Koliko rezultat nedavnih izbora u Srbiji uti?e na Vaš posao? Balaševi?: Mi vrlo malo radimo u Srbiji, više okolo nego u Srbiji. Imali smo svega nekoliko ovih „kalendara" južnije od Beograda. U Beogradu nisam bio ne znam koliko godina... Možda ?ak deset godina nisam imao koncert u Beogradu.

BUM: Neki razlog? Balaševi?: Pa šta ja znam, ja sam rekao kad Beograd i ja to zaslužimo. Razvodnili su se ukusi na neki na?in, klinci sad slušaju razne stvari, dolaze i kažu „Ja najviše volim tebe, Cecu i White Snake!". Rekoh "to ne može". Nema više one ?arolije koja je postojala u Sava Centru. Mi smo imali u Sava Centru 150 koncerata, to je bila neka vrsta hodo?aš?a, za nas jedan diplomski, maturski rad da se i mi tamo pokažemo u najboljem svetlu... A i publika je reagovala na mig, na asocijaciju, na svaki štos... I onda je to razvo?eno. Kad sam po?eo nešto da pri?am na 150 i nekom koncertu, neko mi je doviknuo iz publike: „pevaj!". Rekoh: „De si ti brate zalut'o?". Znaš, ja ovde pri?am 30 godina izme?u pesama i sad on tako. „Do?i ?e ti pravi peva?i!" rekoh, da ne pominjem ko, njemu sam ?ak rekao imenom koji narodnjak. Rekoh: „Oni ?e ti pevati, ne?eš ih skinut razre?iva?em sa mikrofona!".

Mi idemo tamo gde nam se raduju i razmaženi smo u toj meri da su ti koncerti za nas uvek zadovoljstvo koliko i za publiku. I sad da idem negde da se dokazujem, da me neko proziva, da li je to u nekom fazonu ili politi?kom, auktualnom, ovom, onom... Dal' sam bio u Zagrebu, dal' sam rekao „tjedan" umesto „nedelja" i tako dalje. Nisam uopšte raspoložen za tu vrstu cepidla?enja. Slovena?ki carinik me upitao:"Balaševi?? Bio je jedan peva? sa tim imenom". Rekoh:"Bio je". On gleda, a drugi ?e: "Pa to je on, jebote!" Na to ?e prvi: "Jeste to Vi?" Rekoh: „Bio sam! Kad je najteže bilo biti Balaševi?, ja sam bio. Niko drugi nije hteo da bude. Otkud ovi podo?njaci?" Kaže on: „ A jel' hodate još po koncertima?". Rekoh: „Samo po svojim". On nema taj ose?aj za humor pa kaže „Ne, mislim jel' pevate još?". Rekoh: „Samo kad me zlo natera!", al nije se nasmejao. Taj tip se nasmejao zadnji put, kad su Rusi ušli u ?ešku.

Što se Srbije ti?e, tamo je situacija dosta teška finansijski i mi ne možemo sa Panonskom Mornaricom da napravimo nikakvo ra?unicu. Nema sumnje da bi u Nišu, gde smo uvek dobro prolazili, imali super koncert. Ali na pet hiljada ljudi uz neku ulaznicu koja ne bi uvredila publiku, tu smo uvek na nuli. Zato sad dolazimo u Evropsku uniju.

BUM: Primjetio sam, da na Facebook-u postoji ?or?e Balaševi? sa vašom slikom, koji radi u Coca Coli i studira u Oxford-u. Ima njih pedesetak. Da li je me?u njima i original? Balaševi?: Da, ima njih. Ali onog pravog nema. Nikad nisam bio na Facebooku. Ima jedan dobar od tih ?or?e Balaševi?a, taj nam pomaže. Šalje puno informacija kad su i gde su koncerti. Ali ja nikad nisam bio. Pokušao sam onaj Twitter da aktiviram ali sam video da je to nekih desetak re?enica, kao 450 znakova. Rekoh, pa gde je to za mene? Meni treba bar dve stranice najjednostavniju misao da napišem. Tako da ja te stvari ne koristim.

BUM: Koje CD-ove imate u autu? Balaševi?: U zadnje vreme slušamo nove stvari, svoje ro?ene, zbog matrica... I onda pevušim, svi me gledaju na semaforu kao da mi nije dobro. Slušam svoje neke stare favorite, Dire Straits i Pink Floyd, Creedence-e npr. Ne mogu ove nove likove koji su u ovom novom fazonu, ono gde se stalno ponavlja neki loop, to sam odlupo i prolupo.

BUM: Da li Vam govore nešto imena kao Edo Maajka ili Letu Štuke? Za Edu Maajku govore da je „moderni Balaševi?"... Balaševi?: Da, ja ih slušam, slušam puno radio. Slušam Edu, neke njegove stvari sam slušao naro?ito kad putujem autoputem. Imam jedan dobar sistem: kad idem autoputem prema Zagrebu, Sloveniji, onda uvek slušam one zabavne stanice. A kad se vra?am, kad sam umoran i postoji mogu?nost da ?u zaspati, e onda slušam one ludake narodnjake, od njih se resetujem totalno. Od toga se razbudim da ne mogu tri dana spavati. Tako da sam se naslušao i Letu Štuke i Ede. Dobro, ja pokušavam da to shvatim s pozicije moje generacije da ne bude - mi matori, mi smo kao bili bolji nego oni sad. Probam da ih ukapiram i imam razumevanje za taj sleng i to vreme. Sin Aleksa me vodio na ?udne priredbe, kod njega sam bio na Iron Maidenu kad je bio u tom fazonu, pa smo posle toga bili na „Volim '90-te". Tu su bili svi oni likovi koje sam ja pljuvao... Al' sad zadnji put me vodio na Beogradski Sindikat. I to je bio za mene jedan veliki koncert, nekoliko desetaka hiljada ljudi, a bez instrumenata. To je za mene ono „jebem ti koncert bez bubnjara"! Me?utim, oni su dobri, imaju tu neku svoju energiju, ja to poštujem, ali priznajem da sam staromodan i da više slušam ove iz naših vremena. Pre ?u slušati neki stari bend, poput Jure Stubli?a, bilo šta samo ne nešto novo.

BUM: ?uo sam kritiku da su vaši odli?ni tekstovi kompenzacija za uvijek sli?ne akorde. Da uvijek ide ono A, D pa E... Balaševi?: Nema tu mnogo matematike. Kad uhvatiš A, zna se kojih deset akorda iz toga može iza?i, nema tu sad filozofije. Sad ?u ja kao napraviti slede?u pesmu, da budem genijalan, pa ?u pevati iz FIS-a, GIS-a, maj, mol, neki niz plus sedam. ?injenica je da su te pesme harmonski prili?no jednostavne. I ja ih uvek u zadnje vreme i pravim namerno tako - i bez gitare. Probam melodiju odpevušiti, da me ne optere?uje. To je fama koja me prati, kao imam dve matrice, jednu brzu i jednu sporu. Me?utim, kad probaju kolege otpevati neku od ovih pesmi, to je onda druga stvar... Nikad me još neko nije skinuo bolje od mene.

BUM: Muzi?ari koji koriste matrice kažu da je najteže pjevati Balaševi?a i Štuli?a. Balaševi?: Evo vidiš komplimenta. Ja bi rekao da je tu stvar u interpretaciji, koja je muzi?ki nažalost limitirana. Ja nisam pravi peva?, pa otpevam toliko koliko ve? mogu da otpevam. Ja ni u jednom formularu nisam napisao da sam muzi?ar... Zna se, muzi?ar je Duja. Duja je u Be?u završio Jazz konzervatorij, lepo otvori note, gleda sve one kliker?i?e - i odsvira. Ja žviždu?kam ono nešto. Ja sam tekstopisac i tu i tamo nekim drugim stvarima se bavim, ali muzi?ar nikad nisam bio. Tako da je i ovo što sam postigao u muzici za mene super.

BUM: Koji su bitni datumi u kalendaru Vašeg djetinstva? Balaševi?: Uvek su neki kad se nešto dobije. Klinci su takvi, oni ne vode ra?una da li je neki dan važan za državu, slavan... Važno je ono kad se nešto dobije, ro?endan, Nova godina... Recimo, u februaru je dedina slava kao jedan od povoda, onda ide u martu sestrin ro?endan, pa Prvi maj, odlazak na more... Uvek je nešto tako... Do sad sam našao uglavnom za svaki mesec neki „bandan". To su uglavnom uvek bili neki izgovori da se društvo skupi, da se familija okupi. Bilo je i ovakvih i onakvih. Ovi sa mamine strane su slavili uvek ranije od tatinih. Pa je onda bilo kao, ovi se smeju i kažu: „Ovi sede u crkvi", a drugi: „Ovi stoje u crkvi". Onda dolazi ?ale i kaže: „Ovi idu u crkvu". Takva su vremena bila da je bilo samo bitno da se društvo skupi. Imendan, bilo šta, bilo kakav praznik, na te stvari se uopšte nije gledalo. Tu je Vojvodina po tom pitanju uvek bila velika i veli?anstvena, žao mi je št se tu neke stvari sad name?u i što se u prvi plan pojavljuju neke stvari koje su u kulturnom svetu davno zaboravljene.

BUM: Knjiga izlazi? Balaševi?: Prešao sam juni mesec, to je negde polovina kalendara. Polako pišem, nadam se da ?e se tako i ?itati. Više od pola je ura?eno, sad sam baš u fazonu, baš sam koncentrisam na to i ne verujem da bi bilo realno da obe?avam pre prole?a, pošto nismo u predizbornoj kampanji. Mislim da je prole?e pravi rok za to. Našli smo i nekog klinca koji ?e to ilustrovati knjigu, da izgleda kao neka slikovnica... Jedva ?ekam da se pojavi! Kad do?em slede?i put u Be?, pa donesem i knjigu, to ?e onda biti kompletna „instalacija", što bi rekli umetnici...

Razgovarao: Dino Šoše

Comments:

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Refreširaj

AĹľurirano Srijeda, 05 Decembar 2012 22:42
 
 
Baner
Copyright © 2018 Radio-Royal. Sva prava pridrĹľana.
Joomla! WebDesign by PC-XPRESS.