followFollow Us on TwitterFollow Us on Facebook

16

Mar

2015

Poslednja Voznja taksijem
LifeStyle

balerina-na-ulici 800

Radio sam kako taksista pre dvadesetak godina. Jednom, usred no?i, stigao sam na poziv do zgrade koja je bila u potpunom mraku, osim jednog svetla s prozora u prizemlju.

Pod ovakvim okolnostima, mnogi taksisti bi zatrubili samo jednom ili dvaput, pri?ekali minutu i onda se odvezli. Ali ja sam video previše siromašnih ljudi koji su zavisili od taksija kao njihovom jedinom prevoznom sredstvu. Ako u vazduhu ne bih namirisao opasnost, uvek bih otišao do vrata. Putnik bi mogao biti neko kome je potrebna moja pomo?, razmišljao sam. Pa sam otišao do vrata i pokucao.

„Samo trenutak“, rekao je krhki, stariji glas.

?uo sam da se nešto vu?e po podu. Vrata su se otvorila nakon duge pauze. Ispred mene je stajala niska žena u osamdesetim. Nosila je haljinu s uzorkom i šeširi? na koji je bio pri?vrš?en veo, kao neko iz filma 40-ih godina. Pored nje je bio mali kožni kofer.

Stan je izgledao kao da niko u njemu nije živeo godinama. Sav nameštaj je bio prekriven ?aršafima. Nije bilo satova na zidovima, ni sitnica ili posu?a po pultu. U ?ošku je bila kartonska kutija puna fotografija i staklarije.

„Ho?ete li, molim Vas, odneti moju torbu do auta“, rekla je. Odneo sam kofer do taksija, a onda sam se vratio da pomognem ženi. Primila me je pod ruku i hodali smo polako prema vozilu. Stalno mi je zahvaljivala za moju ljubaznost.

„Ma, nema na ?emu“, rekao sam joj. „Ja se samo pokušavam odnositi prema mojim putnicima kao što bih voleo da se drugi odnose prema mojoj majci“.

„Oh, Vi ste tako dobar de?ko“, rekla je. Kad smo ušli u taksi, dala mi je adresu i onda me upitala: „Bismo li se mogli provesti kroz centar grada“?

„To nije najkra?i put“, brzo sam joj odgovorio.

„Nema veze“, rekla je. „Meni se ne žuri. Na putu sam za bolnicu.“

Pogledao sam u retrovizor. O?i su joj svetlucale.

„Nemam više nikog od porodice niti familije“, nastavila je. „Lekari kažu da ne?u još dugo.“

Neprimetno sam se nagnuo i isklju?io taksimetar. „Kojim putem biste želeli i?i“, upitao sam.

Vozili smo se po gradu slede?a dva sata. Pokazala mi je zgradu gde je nekad radila kao operator liftova. Provezli smo se kroz kvart gde su ona i njen muž živeli kao mladenci. Molila me da se zaustavim ispred jednog skladišta za nameštaj koje je nekad bilo plesni salon u koji je odlazila kao devoj?ica.

Ponekad bi mi zatražila da usporim ispred neke zgrade ili ugla, i sedela je zure?i u tamu, ne govore?i ništa.

Kad se prvi zrak sunca po?eo pojavljivati na horizontu, iznenada je rekla: „Umorna sam. Krenimo sada.“

U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala.

To je bila niska zgrada, poput doma za rekonvalescente, s kolnim prilazom koji je prolazio ispod trema. Dvojica de?aka su prišla taksiju ?im smo se zaustavili. Puni obzira i pažnje, pratili su svaki njen pokret. Mora da su je o?ekivali. Otvorio sam prtljažnik i odneo mali kofer do vrata. Žena je ve? sedela u invalidskim kolicima.

„Koliko Vam dugujem“, upitala je, otvaraju?i torbicu.

„Ništa“, odgovorio sam.

„Od ne?eg morate živeti“, odgovorila mi je.

„Ima i drugih putnika.“

Skoro bez razmišljanja, nagnuo sam se i zagrlio sam je. ?vrsto se držala za mene.

„Pružili ste staroj ženi jedan trenutak sre?e“, rekla je. „Hvala Vam.“

Stisnuo sam joj ruku i odšetao u maglovito jutarnje svetlo. Iza mene, vrata su se zatvorila. To je bio zvuk svršetka života.

U toj smeni nisam više vozio nijednog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. I ostatak toga dana, jedva da sam progovarao. Što bi bilo da je žena dobila nekog ljutog voza?a, ili nekog ko je nestrpljiv da završi svoju smenu? Što bi bilo da sam ja odbio vožnju, ili zatrubio jednom i onda se odvezao? Kad malo razmislim, mislim da je to najvažnije što sam uradio u poslednje vreme. Osu?eni smo na to da mislimo da nam se životi vrte oko važnih trenutaka. Ali važni trenutci nas ?esto uhvate nespremne – prekrasno zapakovani u ono što bi neki nazvali nevažnim.

(Istinita pri?a, Autor: Kent Nerburn) 

Comments:

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Refreširaj

 
 
Baner
Copyright © 2018 Radio-Royal. Sva prava pridrĹľana.
Joomla! WebDesign by PC-XPRESS.